*Teobaldin teatar
07.01.2012., subota
DROBIM
 Nedavno mi se prijateljica vratila iz Nizozemske i donijela mi suvenir na poklon. Gledam je li to pudrijera, kutijica za nakit ili što. Ali ne, nekakva zdrobilica, što li? - Ali to meni ne treba... velim ja njoj, ...što će mi to?! - Pa to je samo suvenir! - Ok.    Zdrobilica Jučer pravim popećke za ručak i vidim nemam prezle, a dučan ne dela. Sjetim se da imam neki stari posušeni kruh, pa rekoh idem ja sama napraviti prezle.  Posušeni kruh  Uzmem zdrobilicu...  Namećem starog kruha... malo stisnem...  I eto... I baš mi je uspjelo, napravila sam punu kutiju , taman koliko mi je trebalo. Eto, ponekad se moraš snaći. A sada žurim, idem se spremiti, danas idem na proslavu pravoslavnog Božića. Joj, sad me opet čeka žderanje i pi… A, ne... obećala sam si da neću više piti! Ne, ne smijem, moram se oduprijeti, valjda ću uspjeti… (držite mi fige)! A sada još samo da čujem... |
